top of page
Šarеni kutak
To sam ja - Veljko
Jedan moj imenjak, To je bio Hajduk Veljko,
bio je mnogo jak! pravi junak, pravi dasa...
Srpski junak on je bio, Ja se zovem kao on,
Turke sve je pobedio. ja ću biti šampion!
Pesma za tatine oči
Goran je moj tata, Ja sam tatin jedinac
on je tata-mata! i pravi sam mezimac.
Ima oči plave boje Moj tata je drug najbolji,
i lepe su kao moje! sve je uvek po mojoj volji.
Tata voli fudbal dobar,
voli Partizan,
pravi je navijač,
„Grobar“!
Mala igračka
Bio jednom jedan dečak po imenu Luka. Imao je devet godina. Za rođendan je dobio igračku robota. Nazvao ga je Robi.
Robi je bio u zelenim,plavim i crvenim bojama. Luka ga je mnogo voleo. Igrao se svaki dan sa njim. Jednoga dana majka je pozvala Luku da ruča. Luka je rekao da će odmah doći. Krenuo je trčeći u kuhinju. Odjednom, slučajno je zgazio Robija. Luka je bio mnogo tužan! Zamolio je tatu da ga popravi, ali Robi je bio slomljen i nije mu bilo spasa. Luka je tugovao danima. Prolazili su dani, drugari su ga zvali,ali on nije hteo da se igra. Patio je za igračkicom.
To su videli roditelji i rešili da Luku obraduju. Kupili su mu istog robota. Luka je bio mnogo srećan! Zahvalio se roditeljima. Od tad je pazio na svoje igračke i čuvao ih.
Veljko II r.
Škola
Opet u septembru
Postajemo đaci,
Krećemo u školu,
Pravi smo junaci!
Svi volimo škole
Kao da su majke,
Volimo učenje.
Volimo i bajke.
Na velikom odmoru,
Čuje se graja,
Dvorište je puno,
Veselih drugara.
bottom of page